Žitorađa

Žitorađa
Житорађа
Pohled na Žitorađu
Pohled na Žitorađu
Žitorađa – znak
znak
Poloha
Souřadnice
Nadmořská výška221 m n. m.
Časové pásmo+1
StátSrbskoSrbsko Srbsko
OkruhToplický
Žitorađa
Rozloha a obyvatelstvo
Rozloha214 km²
Počet obyvatel16 368 (2011)
Hustota zalidnění76,5 obyv./km²
Etnické složení90,02 % Srbové, 8,35 % Romové, 0,69 % Černohorci, 0,07 % Makedonci
Správa
StatusMěsto
StarostaIvan Stanojević
Oficiální webwww.zitoradja.org
Telefonní předvolba+381 27
PSČ18 412 Žitorađa
Označení vozidelPK
Logo Wikimedia Commons multimediální obsah na Commons
Některá data mohou pocházet z datové položky.

Žitorađa (srbskou cyrilicí Житорађа) je město a správní středisko stejnojmenné opštiny v Srbsku v Toplickém okruhu. Leží u břehu řeky Toplice, asi 11 km jihovýchodně od Prokuplje a asi 26 km jihozápadně od Niše. V roce 2011 žilo v Žitorađě 3 370 obyvatel, v celé opštině pak 16 368 obyvatel. Naprostou národnostní většinu tvoří Srbové, žije zde ale i poměrně vysoké množství Romů a Černohorců. Rozloha města je 21,81 km², rozloha opštiny 214 km².

Opština se administrativně dělí na město Babušnica a 28 vesnic. Mezi tyto vesnice patří Badnjevac, Đakus, Debeli Lug, Donje Crnatovo, Donji Drenovac, Držanovac, Dubovo, Glašince, Gornje Crnatovo, Gornji Drenovac, Grudaš, Jasenica, Kare, Konjarnik, Lukomir, Novo Momčilovo, Pejkovac, Podina, Rečica, Samarinovac, Smrdić, Stara Božurna, Staro Momčilovo, Studenac, Toponica, Vlahovo, Voljčince a Zladovac.

Známým rodákem z obce Žitorađa je srbská zpěvačka Ceca.

Reference

V tomto článku byl použit překlad textu z článku Žitorađa na anglické Wikipedii.

Externí odkazy

Média použitá na této stránce

Панорама Житорађа.jpg
Autor: Původně soubor načetl Адреса na projektu Wikipedie v jazyce srbština, Licence: CC BY-SA 3.0
Панорама Житорађа. Сликано са брда изнад центра села.
Zitoradja-veliki-grb.png
*Велики грб - грб највишег ранга, репрезентује општину у посебним и другим утврђеним случајевима и на за то одређеним местима.

У средини је основни грб (мали грб) општине Житорађа, који представља штит. Изнад штита се налази сребрна бедемска круна без видљивих мерлона (зуба) који представљају територијалну ознаку која хералдички говори да се ради о територији са око 20.000 становника. Као држачи штита појављује се на хералдички десној страни (левој од стране посматрача) Свети апостол Петар, а са леве Свети апостол Павле, као директна асоцијација на општинску славу. Ту су и стегови - хералдичке заставе, и то стег Републике Србије као надређене територијалне инстанце - хералдички десно, и историјски стег - хералдички лево. Стег лево је квадратан, и на њему се налази застава Општине Житорађа. Травом обрасли брежуљкасти постамент и у дну штита симетрично постављене храстове гранчице, симболишу равничарско – брдовити терен наше општине. Цела композиција великог грба стоји на ленти у чијем централном делу је исписан назив општине, лево је исписано римским словима „IV c“ што означава 4. век, од када датирају први писани подаци о Житорађи. На десном делу ленте је исписана 1877. Година, година ослобођења Житорађе од турака.

Трака са именом општине није обавезни елемент грба, али лепо заокружују његову визуелну форму и завршава ову хералдичку причу о грбу општине Житорађа.